Kolarčeva Zadužbina, Koncert simfonijskog orkestra FMU, Koncert Operskog studija. Dragana Radaković, Marija Čuposka, Marko Pantelić, Nevena Josić, Dušan Svilar, Aleksandra Jovanović, Stevan Karanac, Mladen Prodan, Nevena Milošević, Dragoljub Bajić, Milena Damnjanović, Mirjana Matić, Vanja Biserčić, Evgenija Jeremić,… Piše David Naum.

Per Kolarac, ad astra!

04. 04. 2017.

U dva dana imali smo salu Zabužbine  Ilije M. Kolarca ispunjenu do poslednjeg mesta. Sinoć je najstarija muzička škola kod nas, “Mokranjac,” slavila dan Škole, sa numerama koje su izvodili, od učenika odseka za kaval, do simfonijskog orkestra srednjškolaca.

U našem gradu je postao prestižni manir da se muzičke škole nadmeću koja će da se oglasi sa parketa pozornice  Kolarčeve Zadužbine, a kada se prokomentariše kako je to zvučalo, nastaje ono srpsko: Kuku, lele! Druge sale su po značaju ispod, ako se računa klasična muzika, ali svako ko se usudi da se predstavi sa mesta odakle se čuo i Vengerov i Berezovski i hiljade zvučnih imena pre njih, neka očekuje kritičko uho. Napisao sam usudi se, a za mnoge se može reći kako je oglašavanje sa tog mesta, po principu “koliko novca, toliko m…,” po principu: Plati, pa k…. stvar ličnog bezobrazluka.

Ali sve na kraju ima pozitivan efekat. Oni srednjoškolci će da shvate kako su od mnogo čega  bitniji “apetiti” profesora da “proguraju” svog učenika, studenti će da uvide kako je lepo na tom parketu, koji život znači, ali da do njega treba mnogo više rada nego što im iko predočava i da će samo jedan od njih deset , kod duvača i samo  jedan  od 100 gudača da završi u nekom orkestru.

Večeras smo imali Pevače Operskog studija FMU. Zbog njih sam i išao na koncert. Operski studio vodi Dragana Radaković i to za mene garantuje kvalitet. Ne samo što je ona naša sugrađanka sa trenutno najznačajnijom karijerom na svetskim operskim scenama (Gospođa Radaković i živi i radi u Beogradu), već što sam prisustvovao koncertima njenih studenata i sveukupan utisak je bio više nego dobar.

Da krenem sa jednom zamerkom. Ko čita moje tekstove, već zna kako primećujem ono što većini promakne. Na prvoj strani večerašnjeg štampanog programa za koncert najmanji font su mala slova kojim je napisano ime Dragane Radaković. Naravno to neće umanjiti ni njenu karijeru kao izvođača i kao profesora, ali  mnogo govori ovakvima kao što sam ja.

Najznačajniji “realizatorima programa” Ivani Stoković i Valentini Kostandinović je bio Dirigent Bojan Suđić, pa te tri reči su najuočljivije na naslovnoj strani  programa. Da li je neko namerno zaboravio da je danas 4. april. Dan Studenata, da li je neko na FMU namerno zabravio da koncert upriliči danu kada ne rade. Suviše je uočjlivo da bi neko i pokušao da tvrdi kako je “slučajno”.

Elem, svi smo čekali te mlade ljude da se oglase. U prvoj numeri: Donicetijevoj, “Pronta io son” Marija Čuposka, potpomognuta baritonom Markom Pantelićem je bila odlična.

Prisustvujući ranijim koncertima studenata solo pevanja, nisam pisao o utiscima koje ostavljaju pojedinci, već samo o kolektivnom doživljaju. Možda je ovo trenutak da prekinem praksu, pogotovo što neki od njih (mislim na pevače)  već imaju iskustva u profesionalnim projektima.

Nevena Josić i Dušan Svilar su zvučali korektno. A šta mislite da podrazumevam pod korektno? Kritičari, oni koji hoće da se dodvore svima, pišu te višeznačne reči. Publika ima tri gradacije, valja, ne valja i nemam konkretno mišljenje. U vezi njih napisaćiu kako nemam konkretno mišljenje, iako intimno imam. Zaključite kakvo.   
A u sekstetu koji je usledio: Aleksandra Jovanović, Nevena Milošević, Stevan Karanac, Marko Pantelić, Mladen Prodan i Dragoljuba Bajić, kao gost, nisu postgli ni potreban kvalitet, ni usklađenost koja bi bila za prelaznu ocenu. Lepo je što se tim mladim ljudima priključuju afirmisani pevači. U ovom slučaju Gospodin Bajić, koji ima, ne samo iskustva na domaćim scenama, već i na inostranim, nije mogao da poboljša kvalitet izvođenja. Čemu učestvovanje afirmisanih pevača u ovakvom projektu?

Sve vreme koncerta se Bojan Suđić, krajnje profesorski i animatorski trudio, rekao bih koliko oko orkestra, toliko i oko publike, koja ga je učenički “slušala,”  prateći njegove poteze ruku, kojima je dozvoljavao, ili “zabranjivao” tapšanje u ritmu muzičkih numera. Niko ne može da mu ospori sposobnost i uspešnost da u mnogim trenucima napravi glamuroznost. Ali očigledno nije shvatio da ulazak i izlazak članova orkestra, iz redova duvača,  više nego remeti celu koncepciju nastupa. Ako je mogao jedini udarač da sve vreme sedi i čeka svoju sekundu, onda su mogli i drugi to da učine, a ne da istrčavaju i utrčavaju, provlače se, guraju posle svake numere. Čak im jedna vrata nisu bila dovoljna, već su sa dve strane istrčavali i utrčavali. Zanet svojom ulogom dirigenta kroz koju deli osmeh, jedan te isti i izvođačima i publici, Suđić očigledno nije čuo da mu je orkestar u mnogim trenucima preglasan i da pokriva glasove pevača, ali Bože moj, dirignet je ipak dirigent.

Vratimo se pevačima, već u sledečoj numeri, u Delibovom “duetu cveća” su  Marija Čuposka i Milena Damnjanović  imale mnogo više uspeha i u izvođenju, a i u pozitivnoj reakciji publike.

Sledili su Mirjana Matić i Vanja Biserčić. Meni veoma dobro poznati mladi pevači sa brojnih koncerata. Zajednički su zvučali veoma dobro. Napisao sam zajednički. Raščlanili se malo, opet veliki minus za tenora. Već sam ranije pisao: Nikada se ne kladite na srpske tenore, velika je šansa da izgubite i novac i živce. Od Gospođice Matić sam lično očekivao mnogo, mnogo viŠe. Sa sigurno najbogatijim scenskim iskustvom među večerašnjim izvođačima,  kvalitetima koje je ranije pokazivala, realno i sa pravom sam bio ubeđen da će mnogo više da pokaže.

I za kraj večerašnjeg nastupa u okviru studija pojavile su se: Evgenija Jeremić i Milena Damnjanović. Odlično. To je nešto što se sviđa ljudima poput mene.

A za detalje kod svih učesnika, za dostizanje visina, postizanje piana, pogrešno uzimanje daha na mestu gde ne treba,  o tome neka brinu profesori. Ja sam samo slušalac i gledalac. Mene interesuje ukupan utisak.

I da zaokružim priču. Srednjškolke koje pevaju, sviraju, klavir, harfu,…  imale su mnogo glamuroznije haljine od svojih starijih koleginica koje su već na fakultetu. Svakako ne treba sve da se prepusti odrastanju i samosagledavanju. Tu su profesori. Jer nastupom učenika, ili studenta krajnju ocenu dobija profesor. To većina zaboravlja. Profesor je taj koji je dozvolio učeniku, ili studentu da izađe pred publiku.

Sada sigurno očekujete da napišem i svoju posetiteljsku ocenu za Draganu Radaković. Ne želim da je napišem. Jer Dragana Radaković je veoma uspešna pevačica, dokazani profesor, dama… Za nekoga ko u sebi sažima te tri karakteristike, ocene se ne daju ishitreno (bar ne od nekog sa manirima i rečitošću koju posedujem), moraću još da oslušnem i razmislim.

I znajte, ovo Per Kolarac, ad astra je samo moje humorističko parafraziranje. Svi putevi umetnosti su više nego trnoviti, a podijum Kolarca je, ma kako izguljeno i hrapavo izgledao i previse klizav.

I u aprilu je klizav.
Srećan Vam 4. april, Dan Studenata!

O istoj temi, ali  iz malo drugačijeg ugla:

https://lauraimuzika.blogspot.rs/2017/04/idu-dani-bojan-suic-kolarceva-zaduzbina.html

.