Svi se pozivaju na bonton! A, u suštini, najčešće, duplo .... Od Kneza, do Kolarca.

Još na jednoj stranici n FB su me izbrisali i blokirali.

(Ništa neobično za moj slučaj)

Reč je o City Magazine Belgrade. Govorilo se o bontonu, sa navođenjem pravila i situacija. Autor je izvesna Jelena Popović. ????? Rekao sam (zapravo, tamo sam napisao) na početku da sam neko ko se više decenija bavi izučavanjem pravila lepog ponašanja i istorijatom lepih manira i da mi smetaju navedene netačnosti u članku. Bez preširokog elaboriranja (volim i po neku stranu reč), sa početka teksta sam naveo da ne može neko, ako nije rezervisao sto da u restoranu sedne za bilo (kako novinarka savetuje) ...  Zamislite šefa sale koji dozovoli jednoj, ili dvema osoba da u vreme navale gostiju sednu  za slobodan sto predviđen za 6 i 8 osoba. Potom sam JOŠ samo rekao da od svih navedenih netačnosti je najgora ona koja kaže da bilo koja kašika, drškom može da bude okrenuta na levu stranu. Moja skromna pismenost mi je dala za pravo da skrenem pažnju autoru (ja nisam učen da postoji autorica) članka u delu teksta koji je sam napisao da upotrebljava i previše infinitiva, "što je posledica, ili smanjenog vokabulara, ili nedostatka osećaja da se sopstveni tekst lektoriše"

Na tome se završilo, ali je očigledno nekome u tom "Sitiju" više stalo do Jelene nego do istine. Mislim, na onu Aristotelovu: "Amicus Plato, sed magis amica veritas. (Prijatelj mi je Platon, ali mi je veća prijateljica istina.) Glupo je da  zaziru od mene, mogu da lažu ljude kako se grade kontrabasi, kako se izliva murano staklo, kako se grade jahte od poliestera, ne mogu da ih sprečim, ne znam o tome dovoljno za dijalog. Ali o bontonu znam. I ne može izvesna Jelena da mi prodaje maglu. (Upozorenje, naslov na fotografiji ima infinitiv u skladu sa piscem članka, koga nisam imao pravo da komentarišem). Možemo mi Beograd da svojatamo, da na njemu zarađujemo novac, postižemo slavu pišući nebuloze, ali sa ljudima koji inkvizitorski brišu sve one koji im ukažu na greške, bilo da su administratori sajta, upravnici kulturne institucije, profesori muzike,  stižemo garant, u ono što se u srpskom jeziku jednostavno i originalno  zove, pička materina. I ne sumnjajte u mene, umesto ove dve zadnje reči mogao sam da napišem bar 500 sinonima, ali nisam hteo.

Ovo je samo UVOD.

Rećićete prevelik! NE. Ono što želim da kažem (za sada na tu temu)  je veoma KRATKO.

Sinoć sam bio na jednoj kulturnoj manifestaciji, u jednom od najznačajnijih hramova kulture ove države. Nebitni su detalji.

Svemu su prisustvovale i dve novinarke, koje su u beležnoce (hvatale) detalje sa tog događaja.  To vam je kao statusni simbol kod lekara, koji nose po hodinicima  slušalice oko vrata.  Beležnice su korišćene pre 100 godina kada su novinari znali stenografiju, a sada kubure i sa gramatikom. Ali tu nešto nije štimalo od početka, bar u mojim zaključcima. Mlade ženske osobe,  došle su obučene kao za razgovor za mesto kućne pomoćnice.  Naravno, ni jedna žena, u interesu bračne harmonije, ne bi primila kućnu pomoćnicu koja dođe u cipelama „sa platformama“, ili štiklama sa više od 12 cm, u miniću, sa dekolteom koji više otkriva silikonska estetska dostignuća, nego što ih pokriva. Dve skrušene devojke (poprilično začuđene, zbinjene i trapave, jer su im i kišobrani ispadali za vreme programa), u odeći u kojoj sigurno kuvaju ručak, idu na pijac, peru prozore (pa zaboga, zar u ovoj državi novinari imaju platu da plate kućnu pomoćnicu za pranje prozora)  došle su (od njihovog ulaska u salu se videlo), da intervjuišu Velikog umetnika, koji je imao na sebi crno odelo i leptir mašnu. I svi koji i malo znaju o njemu,  to su  i očekivali, kao i da će pri pozdravljanju sa damama da im poljubi ruku.

Moj utisak po tom pitanju je zakitilo i To što je direktor institucije u kojoj se  odigravao gore pomenuti događaj, na glavi imao naočare. Nisam mogao da odredim da li su naočare za sunce, ili za čitanje. Bile su tamo gde im nije mesto. U 19 sati, uveče za vreme trajanja „događanja“.

E tu je kraj!

Mislite kakve su uzročno - posledične veze između Facebooka i naočara?

Ako to pitate, a stigli ste sa čitanjem dovde, onda stvarno nisam postigao željeno, jer očigledno niste razumeli ni jednu reč iz napisanog.

Nisam zbog ovoga odlučio da napišem knjigu pod imenom Bonton. Zbog nečeg drugog, ali o tome.... jednog dana.

Počeću da učim mandarinski, kinezi u Bloku će, siguran sam, već za dve nedelje sve da razumeju što im budem rekao.

                                                                                                    Lari Pop 

(sa svojom skromnom pismenošću, ali ipak dokazanim poznavanjem pravila ophođenja)